Kolem naší země byl – alespoň většinou – relativně klid. Nepřemýšleli jsme o nebezpečných nemocech, nezažili nikdy žádnou pandemii a nebyli na něco podobného připraveni. A najednou přišel koronavirus, se kterým si nedokážeme ani neumíme poradit.
Miniaturní nepřítel, jenž nejen ohrožuje naše zdraví, ale také komplikuje rodinný život a nedovolí mnohým vykonávat jejich práci. Bojíme se, trápíme i vztekáme. Často se mluví hlavně o fyzických následcích covidu-19. Avšak izolace, opuštěnost, stres ze ztráty zaměstnání přinášejí zejména psychické problémy. Nejsou jizvy na duši nakonec horší než ty fyzické?
Přečíst článek ›
Zdroj: Deník
Zdroj: DeníkNa jaře jsme my všichni situaci zvládali lépe. Možná i proto, že se kolem nás probouzela příroda, ráno jsme vstávali do světla a slunka, mohli jsme trávit čas venku, na zahradách, dvorcích nebo alespoň na balkonech a terasách. Navíc jsme se masivně zapojovali do šití roušek i pomoci potřebným.
Jenže v létě jsme rychle podlehli šálivému pocitu, že epidemii máme definitivně za sebou. A najednou nastal krutý střet s realitou. Deprese, propady, úzkosti. Konavirus, který měl svět údajně zpomalit a naučit nás všechny být víc spolu, lidské životy naopak ochromil. Cítíme se najednou osaměleji, sedíme u svých notebooků, televizorů, opuštěni a zahlceni katastrofickými zprávami.
První i druhá vlna lidi psychicky semlely
Za poslední rok jsem dělala několik různých rozhovorů se známými osobnostmi. Překvapilo mě, kolik z nich mi vyprávělo, jak je první i druhá covidová vlna psychicky semlely. Většina z nich sice nemusela řešit akutní existenční problémy, přesto se ani jim nevyhnul smutek, některým dokonce diagnostikované úzkosti a deprese.
„Původně jsem věřila, že koncem června vše zlé skončí. Jenže pak jsem prošla obdobím, kdy mi bylo smutno a úzko, i jsem plakala.
Teď jsem ve fázi, kdy si přeji, ať už to všechno, proboha, skončí,“ svěřovala se mi před časem zpěvačka Hana Zagorová a dodávala: „Víte, je mi líto ztracených životů, a to i obrazně.
Covidová omezení snášejí špatně mladí – nemůžou vyrazit do světa, mají pocit, že jim někdo jejich život vzal. Já mám přitom pocit, že mi někdo bere čas. Že celé naší generaci bere čas. Z toho je mi pořád smutno a úzko.“
Přečíst článek ›
Médii v létě proběhla i otevřená zpověď herečky Jitky Sedláčkové, která přiznávala, že koronavirová opatření nesla velice těžce a nucené nicnedělání tak trochu zdravotně odnesla.
Upřímně popisovala, jak se zavřela na chalupě a postupem času začala absolutně odstřihávat od reality, četla všechny zprávy na internetu a neuměla si vybírat, co je pro ni dobré a co ne. Bolel ji žaludek, špatně spala, a když se rozhodla vyrazit do nákupního centra, při pohledu na lidi ji zachvátila panika a utekla.
Už tenkrát mě překvapilo, kolik lidí pocity Jitky Sedláčkové zlehčovalo. Zpětně si ovšem uvědomuji, že i já jsem v létě věřila, že covidové jaro bylo epizodou, kterou není potřeba brát nijak fatálně.
Za vším hledej pohádky
Někteří lidé už na jaře získali falešný pocit, že pandemii přemůžou a „přemyslí“. Že na ni svým intelektem zkrátka vyzrají.
Většina z nás se totiž nedokáže oprostit od černobílého vidění světa, které má svůj prapůvod už v archetypálních pohádkách, jež nám rodiče před spaním četli. Vidíme ostrou hranici mezi dobrem a zlem, mezi správným a nesprávným viděním.
Takže se buď koronaviru extrémně bojíme, nebo ho bagatelizujeme, roušky velebíme, nebo je rovnou ocejchujeme jako „náhubky“ a poukazujeme na jejich (údajnou) škodlivost.
Přečíst článek ›
Vidím to i u své rodiny a přátel – každý má na koronavirovou pandemii vyhraněný názor, každý by současnou situaci řešil zcela jinak. O podobných tématech se proto se svými blízkými raději do hloubky nebavím, abychom se zbytečně a trapně nehádali. Z nevyslovených pocitů ale vznikají jen další traumata, křivdy a bolesti.
Někteří se ovšem konfliktům nevyhýbají, jejich vyhrocený způsob vidění s sebou přináší i děsivé úzkosti. Tedy verbální vztek či agresi potlačovanou a uzavřenou v sobě. Mnozí lidé nechápou, jak to, že jejich okolí vidí a vnímá situaci jinak, až obsedantně se trápí a místo komunikace z očí do očí doslova visí na sociálních sítích, neboť potřebují pojmenovat jasného viníka situace.
Frustrovaní jsou ve výsledku všichni
Vědět, kdo za tím (rozuměj za celým spiknutím) stojí. Takže jedni sledují grafy a křivky úmrtí, druzí jim jejich názory s až autistickou rozkoší vyvracejí. Frustrovaní jsou ovšem ve výsledku všichni. V takové chvíli se v obou táborech objevují samozvaní „spasitelé“ a nešťastní lidé se za nimi táhnou jako vosy na med.
Mladý český vědec Jakub Tomek působí v Oxfordu v oblasti výpočetní biologie a fyziologie. Zapojil se například do projektu Social Coder, který propojuje programátory-dobrovolníky s charitativními organizacemi, pracoval i pro Lékaře bez hranic, vyvíjí rovněž programy na předpověď spotřeby léků a zdravotnického materiálu.
Da li ljudi u Srbiji više piju tokom pandemije – BBC News na srpskom
- Tijana Dušej Ristev
- BBC novinarka
Getty Images
Dejan Jović ima 33 godine i ustanovio je da pije kod kuće i tokom večeri kada obično to ne bi radio.
Kaže da je zbog toga počeo da radi treninge kod kuće.
Krizna situacija u kojoj se našao ceo svet zbog pandemije korona virusa izaziva strah od gubitka života i bliskih ljudi, finansijskih stredstava, pređašnjeg stila života, kontrole i nosi jak osećaj neizvesnosti.
„Evidentno je da je stres prisutan i stalan i najlakše je posegnuti za alkoholom“, kaže za BBC na srpskom Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.
Jović je u vreme kada je na snazi bila mera ograničenog kretanja u Srbiji povremeno odlazio u nabavku i primetio da su u lokalnoj prodavnici rafovi sa alkoholnim pićima često poluprazni.
„Pitao sam u par navrata zašto nema nekog vina koje baš volim i prodavačice su mi rekle da je sve rasprodato u prepodnevnoj smeni“, kaže on.
Iz Republičkog zavoda za statistiku za BBC na srpskom kažu da ne raspolažu podacima o tome da li se povećala prodaja alkoholnih pića od početka epidemije u Srbiji.
Marko Žunić, direktor kompanije za distribuciju pića „Probar“, navodi da oni kao distrubiteri nisu merodavni „da kažu kolika je potrošnja alkohola, bar što se tiče prodaje“.
Ivica Mladenović, iz Instituta za mentalno zdravlje kaže da je „sad zbog stresa povećana konzumacija alkohola“.
„U ovoj fazi imamo zloupotrebu alkohola, dok u sledećoj, kada padnu hormoni stresa koji čuvaju naš organizam, mogli bismo da imamo epidemiju alkoholizma“, kaže Mladenović.
Žunić iz Probar kompanije tvrdi da je prodaja uvoznih pića „sigurno pala“.
„Zato je prodaja domaćih i jeftinijih u porastu“, kaže Žunić za BBC na srpskom.
Napominje da se u Srbiji mnogo alkoholnih pića proizvodi i u domaćinstvima širom Srbije (rakija, vino).
Jaču konzumaciju alkoholnih pića kod kuće, Mladenović objašnjava kao zloupotrebu.
„Takva konzumacija je na nivou zloupotrebe, a to nije bolest, već poremećaj koji dovodi uglavnom do socijalnih problema – nasilja u porodici, saobraćajnih nesreća i samoubistava“, objašnjava načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje .
Napominje da je to više problem za sistem u celini nego za psihijatriju, osim ako dođe do pokušaja samoubistva.
Pogledajte video: Mamurluk ima muzej
Muzej mamurluka u Zagrebu: Priče kojih se teško sećamo
Stručnjaci objašnjavaju da je mnogo lakše doći do alkohola nego da lekova za smirenje.
„Mnogi u stresnim situacijama posežu sa alkoholom, u pokušaju da ublaže neprijatna osećanja“, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kaže Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti Laza Lazarević.
Mladenović objašnjava da je „alkohol legalna supstanca koje dostupna i brzo smanjuje nivo stresa, ima potpuno isti mehanizam i dejstvo na receptore kao bensedini, bromazepani i ostali sedativi“.
„Samo što vam je za njih potreban recept, a za piće nešto novca“, kaže Mladenović.
Koliko alkohola je mnogo?
Za muškarce to je više od 50 jedinica alkohola nedeljeno u periodu tokom pet godina, a za žene 35 jedinica nedeljno, navode stručnjaci.
Koliko jedinica alkohola ima u svakom piću?
Velika krigla jačeg lagera ili piva – 3
Velika krigla slabijeg lagera ili piva – 2
Flaša lagera ili piva – 1,7
Pogledajte video: Kako alkohol šteti vašim genima
Kako alkohol šteti vašoj DNK i tera vas da još pijete
Korona virus (COVID-19)
Pandemija bolesti koju izaziva korona virus (COVID-19) je nezapamćenih razmera. Širenje virusa odnosi živote i sredstva za život porodica koje se bore da prežive.
Zajednice odgovaraju na izazov – od zdravstvenih radnika koji rizikuju svoje živote u borbi sa virusom, do mladih koji na inovativne načine dele poruke o javnom zdravlju. Ipak, iako se širenje virusa usporava, njegove socijalne posledice će nastupiti brzo i biće teške – često na štet u najugroženije dece.
Kako bi odgovorio na hitne potrebe dece i porodica, UNICEF u Srbiji vrši preraspodelu prioriteta svojih internih resursa i gradi partnerstva kako bi podržao decu i njihove zajednice u Srbiji.
Ova pandemija dodatno pojačava siromaštvo, nejednakost i ugroženost kojima je izloženo mnoštvo porodica i dece.
Bez hitnih mera, ova zdravstvena kriza preti da postane kriza u pogledu prava dece. Smetnje u funkcionisanju društva imaju veliki uticaj na decu: na njihovu bezbednost, njihovo blagostanje, njihovu budućnost.
Samo zajedničkim snagama možemo
učiniti da devojčice i dečaci – uključujući decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, decu koja žive u rezidencijalnim ustanovama, u romskim naseljima, decu koja žive u siromaštvu i decu koja su raseljena usled sukoba – ostanu zdravi, bezbedni i da nastave da uče.
Kako bi odgovorio na hitne potrebe dece i porodica, UNICEF u Srbiji vrši preraspodelu prioritet a svojih internih resursa i gradi partnerstva kako bi podržao decu i njihove zajednice u Srbiji.
UNICEF:
- pomaže da se uspori širenje virusa, naročito u najugroženijim zajednicama, kroz javno informisanje o preventivnim merama u vezi sa COVID-19
- osigurava kontinuitet zdravstvenih usluga za majku i dete, usluga obrazovanja i dečije zaštite za decu i njihove porodice
- obezbeđuje sredstva za higijenu, ličnu zaštitnu opremu (LZO), respiratore i drugi sanitetski materijal
- radi na saniranju socio-ekonomskog uticaja COVID-19 i dugoročnom oporavku
Razvoj tokom ranog detinjstva i zdravlje
Dok COVID-19 pritiska zdravstveni sistem, UNICEF radi na osiguravanju kontinuiteta spasonosnih zdravstvenih usluga za majke, novorođenčad i decu.
- Podeljeno je 71.900 hirurških rukavica, 5.200 zaštitnih kecelja, 25.116 zaštitnih ogrtača, 99.950 hirurških maski, 1.549 skafandera, 5.376 vizira i 9.000 maski N95
- Nabavljeno je 50 respiratora i 60 protokomera kiseonika
- Sredstva za higijenu od ključnog značaja su stigla do gotovo 7.000 ljudi u romskim naseljima
- Romske zdravstvene medijatorke supodržale gotovo 3.400 ljudi
Obrazovanje
Preko 1.000.000 dece je kod kuće zbog zatvaranja škola i predškolskih ustanova i UNICEF pruža savete i podršku roditeljima, starateljima i prosvetnim radnicima u vezi sa podrškom u učenju od kuće i daljinskom učenju i sarađuje sa partnerima na izradi inovativnih obrazovnih rešenja.
- UNICEF je podržao državne org ane u oblasti prosvete u organizovanju učenja na daljinu, čime je podržano preko 790.000 dece.
- Pedagozi su podržali skoro 22.000 dece i preko 1.600 roditelja
- Nabavljeno je 79 licenci za softver Camtasia za snimanje lekcija za učenje na daljinu
Dečija zaštita
Kada se poremeti funkcionisanje zajednica, deca koja su već u riziku od nasilja, eksploatacije i zlostavljanja postaju još ugroženija. UNICEF radi na tome da ne dozvoli da se ova pandemija pretvori u krizu u pogledu dečije zaštite.
- Higijenski paketi su stigli do 4.400 hraniteljskih porodica
- Higijenski paketi su podeljeni u 19 rezidencijalnih ustanova i došli su do skoro 2.000 ljudi
- Gotovo 150 dece, roditelja i primarnih staratelja iz izbegličke i migrantske populacije je dobilo podršku u vezi sa mentalnim zdravljem i psihosocijalnu podršku u zajednici
Adolescenti i mladi
UNICEF sluša adolescente i mlade kak o bi osigurao da se njihov glas čuje i da se njihove jedinstvene potrebe razumeju i da se na njih odgovori tokom same krize i dugoročnog oporavka.
- Poruke o COVID-19 su stigle do više od 700.000 mladih na društvenim medijima
- Rezultat kampanje na društvenim medijima #VolonteriNaMreži koju su sproveli volonteri imao je više od 20.000 interakcija na preko 400 objava volontera
Partnerstva
Fakta: Češi za koronakrize pijí méně. Může to však být nebezpečnější
Češi v epidemii pijí méně než za běžných okolností, říkají čísla od prodejců alkoholu. Mění se však rituály s tím spojené a odborníci varují, že pití doma může u mnohých lidí vést k alkoholismu.
– V roce 2019 byla Česká republika na čtvrtém místě v Evropě, pokud jde o výdaje domácností za alkohol, tabák a omamné látky.
– V období lockdownu stoupla podle prodejců spotřeba alkoholu koupeného v supermarketech „jen“ o 15 procent, což nepokryje výpadek restaurací.
– Od jara přesto stouplo množství lidí, kteří zjistili, že mají problém s alkoholem. Podle průzkumů pije více než jindy zhruba 18 procent Čechů.
– Nebezpečným trendem jsou takzvaná video party.
Uběhl měsíc ode dne, kdy si Češi mohli naposledy dát pivo v hospodě. Z barů a restaurací se pití alkoholu přeneslo prakticky výhradně do domácího prostředí. Podle ředitele Unie výrobců a dovozců lihovin Vladimíra Darebníka koronavirus ovlivnil i spotřebu alkoholu. „Senzacechtivé titulky v novinových článcích psaly, že Češi v období ‚lockdownu‘ začali pít více, ale opak je pravdou,“ říká.
Své tvrzení dokládá faktem, že spotřeba alkoholu koupeného v supermarketech stoupla jen o 15 procent. Aby platilo, že Češi vypijí v karanténě více, musela by stoupnout o více než polovinu. To je totiž podíl celkové spotřeby, který zastupuje restaurační segment.
Pokles se dotkl zejména lihovin, změna u piva je podle Darebníka menší. „My z těchto čísel jasně odvozujeme i to, že velký objem alkoholických nápojů v České republice byl v roce 2019 zkonzumován turisty, kteří tady letos rovněž nebyli,“ dodává ředitel.
Ze statistik Eurostatu ze zmíněného roku 2019 vychází, že Česká republika je v Evropě čtvrtá, pokud jde o poměr výdajů domácností za alkohol, tabák a narkotika.
Jde přitom o mírné zlepšení – při předchozím měření bylo Česko na druhém místě. Meziročně tento poměr klesl o 0,2 procentního bodu. Stále však za návykové látky Češi průměrně utratí víc než například za oblečení a vybavení domácnosti dohromady.
Začít slavit by však bylo předčasné. Odborníci se totiž shodují, že současná situace může nahrávat vzniku nebo posílení alkoholismu.
Od prvních měsíců je letošní rok náročný na psychiku a není ani jasné, kdy tento tlak skončí. „Ten stres běží neustále na pozadí a není nijak ohraničený.
Nevíme, jak dlouho to bude trvat a co ještě přijde,“ popisuje situaci psycholog a psychoterapeut Adam Suchý.
To podle něj může mít za následek úzkosti, napětí, výbuchy hněvu, depresivní rozlady nebo apatie. „Výrazný je nárůst nejistoty a obav z budoucnosti. Spousta lidí vnímá, že nemá svůj život v rukou tak jako dřív. Některé statistiky popisují poměrně výrazný nárůst depresí i sebevražd,“ připomíná Suchý.
V boji s těmito problémy pak lidé mohou sáhnout po lahvi. V současné době navíc může být takováto snaha o řešení potíží nebezpečnější než jindy. „Lidé si na to mohou zvyknout jako na něco, co doopravdy trošičku ten stres v první fázi rozpouští,“ popisuje primář Kliniky adiktologie 1. LF UK a VFN Petr Popov.
Preporuke za pobedu nad različitim bolestima!
Vreme je za jačanje imuniteta. Da li je potrebno da pojašnjavamo zašto? Sama činjenica da čitate ovaj tekst govori da ste upoznati šta se oko vas (a možda i u vama) dešava i da je danas najbolja investicija ulagati u sebe i svoje odbrambene snage, a one su objedinjene pod jednom zastavom na kojoj piše: dobar imunitet!
Ako očekujete recepte za čudotvorne preparate koji će preko noći napraviti čudo i ojačati vaš imunitet – onda ovaj tekst nije za vas. Takođe, nije za vas ako ne želite i vi da učestvujete u sopstvenoj zaštiti već sve prepuštate drugima.
Članak se sastoji od dva dela – u prvom su obrađene teme šta sve pomaže boljem imunitetu a šta odmaže. U drugom delu je fokus na namirnicama koje mogu pomoći da se imunitet drži na „visokom nivou“ naravno – uključujući i preporuke iz prvog dela.
I deo – Najčešća pitanja
Počnimo od stvari koje nas okružuju i situacija u koje dospevamo i pogledajmo kako one utiču na imunitet:
Da li je stres loš za imunitet?
Malo stresa je u redu, a mnogo šteti imunitetu.
Hronični stres slabi imuni sistem i povećava rizik od bolesti. Podložniji smo virusnim infekcijama, uključujući respiratorne probleme – prehlade, grip pa i korona virus. Stres pored ostalog dovodi i do oslobađanja histamina, a gde je histamin tu su i različite alergije.
Stresa se možete uspešno osloboditi stomačnim disanjem, meditacijom, vežbanjem i opuštanjem.
Da li kućni ljubimci pomažu jačanje imuniteta?
Da, vaš ljubimac blagotvorno utiče na vaš imunitet
Sigurno se pitate kako: rezultati studija pokazuju da vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži krvni pritisak i nivo holesterola u poređenju s onima koji nemaju kućne ljubimce. Lakše podnose infekcije i bore se protiv virusa.
- Takođe, vlasnici kućnih ljubimaca imali su niži ukupni holesterol i trigliceride u odnosu na one koji nemaju kućne ljubimce.
- Aktivna briga i druženja sa kućnim ljubimcima može dovesti do boljeg opšteg zdravlja srca i smanjenog rizika od srčanih bolesti.
- Studije pokazuju da vlasnici pasa mogu imati i dodatne pogodnosti kada je zdravlje srca u pitanju, zato što je svakodnevna obaveza redovnog šetanja psa prilika da budu aktivni.
- Interesantno je navesti, da je posedovanje kućnih ljubimaca u detinjstvu direktno povezano sa smanjenom podložnošću alergijama u kasnijem životnom dobu.
Da li socijalne veze utiču na imunitet?
Vaša društvena mreža može vas učiniti jačim.
Sve je veći broj dokaza koji ukazuju da su usamljenost i socijalna izolacija veoma štetni za zdravlje. Jedno istraživanje je nedvosmisleno potvrdilo da oni s najjačim socijalnim vezama imaju znatno veću verovatnoću da će živeti duže od onih sa lošim socijalnim vezama.
Postoji mnogo načina za razvijanje i jačanje društvenih veza. Podignite telefon i redovno zovite prijatelje. Planirajte da se lično okupite, delite sa njima svakodnevne radosti pa i probleme.
Volonterski rad je takođe koristan za poboljšanje socijalnih veza. Pridružite se grupi koja ima slična interesovanja kao i vi – em ćete se dobro provesti em znate da dotična aktivnost pomaže jačanje imuniteta.
Družite se sa starim prijateljima i pronađite nove da biste ojačali i obogatili svoj društveni život.
Vi birate stanje vašeg uma
Budite pozitivni!
Očekujte dobre stvari i vaš imuni sistem će pratiti očekivanje. Uz to radite sve što treba da biste postigli to što očekujete, jer samo očekivanje bez adekvatnog delovanje nije optimizam već lažna nada.
Studija u kojoj su učestvovali studenti prava otkrila je da je njihov imuni sistem bio jači kada su se osećali optimistično. Dakle, neka optimizam radi za vas!
Vežbajte da u različitim situacijama vidite čašu napola punu, a ne napola praznu. Vežbajte zahvalnost i pronađite najmanje tri stvari u svom životu na kojima ste zahvalni svakog dana.
Zamislite najbolji ishod čak i u teškim situacijama. Možda ne možete uvek da kontrolišete događaje oko sebe, ali uvek možete da odlučite kako ćete na njih da reagujete. To je važno za jačanje imuniteta!
Smeh je ozbiljna stvar
Trbušni smeh je lek.
Da li smeh zaista može da pojača vaš imunitet? Rezultati nekih studija potvrđuju da je to moguće. U studiji na zdravim muškarcima, gledanje smešnog filma pojačalo je aktivnost prirodno odbrambenih ćelija, dok gledanje emocionalno neutralnog filma nije pojačalo funkciju imunološkog sistema.
Istraživanje o uticaju smeha na imunitet se nastavlja, a vi se trudite da se što češće smejete.
Trbušni smeh (smeh kada vam se i trbuh trese J) je sjajan osećaj a koristan je za organizam. Ne može da povredi nikoga, ali može pomoći da ojačate imuni sistem i smanjite prijemčivost za obolevanje.
Antioksidansi i jačanje imuniteta
Prva linija odbrane vaših ćelija.
Antioksidansi su jedinjenja koja se mogu naći u raznovrsnom voću i povrću i oni štite ćelije od slobodnih radikala. Inače, slobodni radikali mogu oštetiti DNK ali i ostale delove ćelija.
Voće i povrće različitih boja pruža najbolju kombinaciju zaštitnih antioksidanata za jačanje opšteg zdravlja i imuniteta. Jedite zeleno lisnato povrće, lubenice, šargarepe, različite bobice, brokoli, pomorandže, kivi, kantarion i ostale voćkice i povrćkice jarkih boja kako biste svojim ćelijama i imunološkom sistemu pružili svu prirodnu zaštitu koja im je potrebna za dobro funkcionisanje.
Domaća pileća supa sa šargarepom, celerom i drugim povrćem takođe može predstavljati blagodat za vaš imuni sistem. Setite se detinstva i toplih supa kojima su vas obilato nutkali vaši roditelji, kao moćnog oružja protiv virusa i infekcija.
Šta je sa vitaminskim dodacima?
- Multivitamini mogu pomoći.
- Neki stručnjaci veruju da vam svakodnevno uzimanje multivitamina može pomoći da zadovoljite minimalne potrebe za pojedinim hranljivim sastojcima.
- Za imunološku funkciju veoma su važni vitamini A, C, D i E.
Pored vitamina, minerali a naročito cink, selen i magnezijum pomažu da vaš imuni sistem funkcioniše dobro.
Ovi minerali su ključni za nesmetano odvijanje mnogih reakcija u telu.
Jačanje imuniteta podrazumeva da organizam svakodnevno snabdevate kvalitetnim nutritivima – materijalom koji omogućava njegov nesmetan rad.
Šta je sa praznim kalorijama?
Bežite od njih!
Prerađena hrana (uključujući industrijske slatkiše i napitke tipa različitih kola i sl.), brza hrana i hrana za grickanje (štapići, flipsovi, čips(ovi)…), sadrži prazne kalorije koje vašem telu ne daju vitamine, hranljive materije ili vlakna – već ih oduzimaju, praktično – kradu! Pored toga sadrže i hemikalije i konzervanse koji nisu dobri za organizam.
Ako jedete prerađenu hranu umesto hrane u njenom prirodnom i neprerađenom obliku, vaše telo će biti lišeno vitamina i hranljivih sastojaka koji mu trebaju da bi se uspešno nosilo sa svakodnevnim izazovima – fizičkim i psihičkim.
„Zaboravite“ procesiranu hranu u korist voća, povrća, mršavog mesa, zdravih masti i integralnih žitarica kako biste vašem telu i imunom sistemu dali sve što je potrebno da funkcioniše dobro i da biste bili zdravi. Prilagodite svoje prehrambene navike tako da podržavaju vaše zdravlje.
Jačanje imuniteta organizma uz pomoć biljaka i dodataka
Lekovite biljke u službi imuniteta.
Neka istraživanja sugerišu da jedinjenja u bilju i biljnim dodacima mogu poboljšati imunitet. Beli luk, mlečni čičak, ginseng, zeleni čaj, crni kumin, đumbir, majčina dušica… su samo neke od biljaka za koje se navodi da su korisne za jačanje imuniteta.
Razgovarajte sa vašim lekarem i farmaceutom pre nego što u svoj režim uključite biljke i suplemente. Razlog: Biljni dodaci mogu da proizvedu i neželjene efekte, posebno u kombinaciji sa drugim biljem, dodacima ili lekovima.
Probiotici su korisni sojevi bakterija koji takođe jačaju imunitet. Potražite dodatke probiotika sa laktobacilima i bifidobakterijama. Probiotici takođe mogu pomoći poboljšanju zdravlja digestivnog trakta.
Jačanje imuniteta vežbanjem
Pokrenite se!
Vežbanje ima brojne zdravstvene dobrobiti uključujući zaštitu od srčanih bolesti, osteoporoze, pa čak i određenih vrsta karcinoma. Vežbanje takođe jača imunitet.
Da biste maksimalno iskoristili dobrobiti vežbanja, pokušajte da budete umereno fizički aktivni, najmanje 30 minuta dnevno, najmanje pet dana nedeljno.
Hodanje je jedan od najjednostavnijih načina vežbanja. Ako niste ljubitelj hodanja, probajte jogu, plivanje, biciklizam ili neki ekipni sport. Vrtlarstvo je takođe dobar način da imate aktivnosti na otvorenom.
Da li seks pomaže za jačanje imuniteta?
U jednoj studiji gde su „zamorčići“ bili studenti, oni koji su imali seksualne odnose 1 do 2 puta nedeljno imali su znatno viši nivo imunoglobulina A (IgA) u pljuvački, od studenata koji nisu seksualno aktivni ili su aktivni manje od jednom nedeljno.
Inače, IgA pomaže kod zaštite protiv različitih bolesti počevši od prehlade pa dalje, tako da seks izgleda spaja ugodno sa korisnim.
Prespavajte svoj put ka boljem imunom sistemu!
Spavanje mora da vam bude prioritet!
Nekoliko studija potvrđuje vezu između sna i jakog imunog sistema. Većini ljudi treba od 7 do 9 sati da se dovoljno odmore. Ako se dobro odmorite, poboljšavate funkciju belih krvnih zrnaca, pa je manje verovatno da ćete dobiti neku od respiratornih infekcija, prehladu ili grip.
Izgradite dobre navike da biste imali kvalitetan san. To znači da se budite i odlazite u krevet svakog dana u isto vreme, čak i vikendom – i ako je moguće ne kasnije od jedanaest sati.
Izbegavajte konzumiranje stimulativnih supstanci nekoliko sati pre spavanja, jer ometaju san.Tu spadaju kofein, alkohol i energetska pića. Veća je verovatnoća da ćete dobro spavati ako je vaša spavaća soba hladnija.
Napravite opuštajuću večernju rutinu pre spavanja. Uživajte u toploj kupki, u muzici koja smiruje i opušta, ili u šoljici čaja koji će vam pomoći da lakše zaspite. Imunitet voli odmor i pasivno vreme u kome može da se „ojačava“.
Jačanje imuniteta i alkohol
Umerenost je ključ.
Alkohol ima depresivno dejstvo na imuni sistem, pa ga je najbolje piti umereno ili, još bolje, potpuno ga ostaviti.
Muškarci mogu da konzumiraju do dva alkoholna pića dnevno. Žene ne bi trebale da popiju više od jednog.
Konzumiranje alkohola može nepovoljno da utiče na celokupno zdravstveno stanje ili da ima štetnu interakciju sa nekim lekom koji možda uzimate. Zato pitajte svog lekara da li je sigurno da povremeno popijete neko alkoholno piće i koje količine su za vas optimalne.
Nikotin je imunosupresant
Da se ne lažemo – pričamo o vrlo opasnoj supstanci!
Pušenje i upotreba nikotina štetno deluju na imuni sistem. Pušači su izloženi povećanom riziku od zdravstvenih problema i sledećih bolesti: rak pluća, astma, moždani udar i srčani udar.
Bilo koja supstanca koja smanjuje vaš imuni odgovor nije nešto što vašem organizmu treba i što je poželjno da konzumirate.
Postoji mnogo različitih strategija koje vam mogu pomoći da ostavite pušenje. Vaš lekar može da preporuči nikotinske flastere, određene lekove ili druge tretmane koji će vam pomoći da prestanete da pušite. Potražite pomoć ako vam je potrebna.
Da li je pranje ruku zaista toliko važno?
Da, jeste!
Često pranje ruku je jednostavan i efikasan način da se spreči širenje respiratornih infekcija kao što su prehlada, grip, koronavirus, crevne bolesti, i druga zarazna stanja.
Neki mikrobi se lako prenose sa osobe na osobu u međusobnoj interakciji. Lako je preneti klice sa ruku u nos, oči i usta, a to mahinalno često uradite. To je jednostavan način da unesete zarazne klice u organizam i eto bolesti.
Perite ruke sapunom pod tekućom vodom dvadesetak sekundi. Antibakterijski sapun i sredstvo za čišćenje lica mogu pružiti dodatnu zaštitu protiv štetnih mikroorganizama.
Koristite alkoholni deterdžent na bazi alkohola koji sadrži najmanje 60% alkohola u trenucima kada nemate sapun i vodu pri ruci.
II deo – Namirnice i ishrana za jačanje imuniteta
A sada razmotrimo koje namirnice a i zašto, treba da uvedemo u svakodnevnu ishranu da bismo ojačali imunitet.
Ishrana igra veliku ulogu kada želimo da ojačamo imunitet. Postoje čitave grupe namirnica koje su naučno obrađene i u čiju lekovitost se „kunu“ i lekari alternativne medicine, ali i zvanične. Dakle, u svakodnevnu ishranu uvedite sledeće prirodne namirnice i nećete imati potrebe da se plašite ni infekcija ni virusa:
Đumbir
Nenadmašan kada je jačanje imuniteta u pitanju. Pomaže i kod upala – smanjuje ih i time ima dvostruko dejstvo. Može se koristiti svež i u prahu i to dodavanjem u variva, jogurt pa i kolače. Ishrana u kojoj je uključen đumbir daje odlične rezultate kod različitih upalnih stanja.
Dovoljna količina đumbira je oko pola ravne kafene kašičice dnevno ili 6 -7 kolutova svežeg (debljine 2-3 mm).
Brzi čaj od đumbira: Četiri-pet kolutova đumbira spustite u vrelu vodu i na umerenoj vatri kuvajte pet minuta. Skinite sa vatre, pustite da se čaj prohladi, izvadite kolutiće i napitak pijte bez šećera (par kapi limuna će poboljšati ukus.)
Beli luk
Bilo da ste ljubitelj belog luka ili ga u širokom krugu zaobilazite, ispitivanja su pokazala i dokazala da je beli luk izvanredan i za jačanje imuniteta, ali i kada je imunitet već kompromitovan tj. kod različitih bolesti i prehlada.
Aktivni sastojci su pre svega alicin i sumpor koji u kombinaciji imaju i antibakterijsko i antivirusno pa čak i antifugicidno (protiv gljivično) dejstvo.
Beli luk koristite svež ili lako termički obrađen, a za one koji ne mogu da ga podnesu, na tržištu se mogu naći i kapsule sa ekstraktom belog luka. Koliko su one potentne – to je već stvar proizvođača i tehnologije proizvodnje pa da ne otvaramo tu temu.
Evo recept kako da pripremite jedan koristan dodatak ishrani – beli luk sa maslinovim uljem:
Desetak češnjeva belog luka iseckate na listiće, prelijete sa 1 dl maslinovog ulja i ostavite 48 sati u mračnom prostoru. Posle toga, vaš pojačivač imuniteta je spreman. Način upotrebe: dve kašike ove mešavine staviti u jelo koje je u tanjiru – praktično imate i začin i lek.
Med za jačanje imuniteta
Kvalitetan med je više od hrane i slatke namirnice: Med je tečni lek, sadrži veći broj hranljivih materija, a u kombinaciji sa nekim drugim pčelinjim proizvodima (pčelinji vosak i propolis) – postaje sličan antibiotiku tj. odlično je sredstvo protiv velikog broja bakterija i gljivica.